PROBLEM SOLVING – najefektnija nastavna metoda za razvoj učenika

Jedan od najvažnijih ciljeva obrazovanja trebalo bi da budu produktivni učenici koji mogu samostalno i kreativno da rešavaju različite probleme. Nažalost, tradicionalni školski kurikulum i kontrolni i pismeni zadaci često ne dozvoljavaju da se te osobine razviju u pravoj meri. Zbog toga najuspešnije nastavne prakse u svetu koriste problem solving.

Šta je problem solving?

Umesto da bubaju formule, činjenice i datume, problem solving zahteva od učenika da upotrebe svoje veštine razmišljanja da reše različite tipove otvorenih problema. Najbolji rezultati ostvaruju se kada učenici rade u grupi i kroz saradnju isprobavaju različita rešenja za određene probleme. 

Problem solving sastoji se od:

kreativnog mišljenja (generisanja ideja)
kritičkog mišljenja (procenjivanja ideja)

Za razliku od običnih zadataka i testova, u problem solvingu ne postoji samo jedno rešenje. On podrazumeva kombinaciju različitih pristupa i odgovara različitim stilovima učenja, zbog čega se odlično slaže sa metodom za razvoj višestruke inteligencije.

Kako izgleda problem solving?

Nastavni proces koji se bazira na problem solvingu višestruko angažuje učenike zahtevajući da istovremeno upotrebljavaju kognitivne kapacitete, kreativno i kritičko mišljenje, komunikacijske i timske sposobnosti. Zbog toga su rezultati koji se postižu na ovaj način izuzetni.

Rešavanje problema kroz problem solving u 6 koraka

Prilikom rešavanja zadataka u okviru problem solving izazova, učenici obično prolaze 6 faza:

  1. „zastani, pogledaj, razmisli” – učenici se upoznaju sa problemom, traže informacije i tragove koji im mogu pomoći u rešenju, razlučuju bitno od nebitnog;
  2. prikupljanje informacija – učenici postavljaju pitanja kako bi sakupili sve neophodne informacije i povezali ih jedne sa drugima;
  3. brainstorming – učenici predlažu različita rešenja problema, upoređuju ih i traže najbolje;
  4. biranje najboljeg rešenja – učenici procenjuju različita rešenja i odlučuju se za najbolje;
  5. akcija – na osnovu svega urađenog, učenici kreiraju plan i sprovode u delo izabrano rešenje;
  6. provera – na samom kraju učenici procenjuju postignute rezultate.

Tokom svake od faza učenici usvajaju znanja, razvijaju veštine i stiču samostalnost u rešavanju problema, a ujedno jačaju i kolaboraciju.

Takmičenje Brainfinity

10 razloga zašto je problem solving

NAJBOLJI PRISTUP ZA SAVREMENE UČENIKE

Istraživanja su potvrdila da problem solving orijentisan pristup u nastavi daje izuzetne rezultate.

Učenici koji su učili u grupi i kroz problem solving ostvarili su bolje rezultate na testu u kome je trebalo da svoja znanja upotrebe u novom kontekstu, za razliku od učenika koji su učili individualno i na tradicionalan način.

1. Učenici napreduju u grupi

Kroz kolaborativni rad svako dete, na osnovu svojih znanja i afiniteta, predlaže različite pristupe i strategije i tako doprinosi konačnom rešenju problema. Deca se na taj način međusobno podstiču i razvijaju sofisticirane strategije i brojne pristupe problemima.

2. Zanimljiv način učenja donosi brže i lakše usvajanje novih znanja

Za razliku od tradicionalnog pristupa, gde se deca susreću sa sličnim pitanjima i zadacima, u problem solving pristupu učenici rešavaju probleme koji su bliski njihovom realnom životu i interesovanjima, a brojnost i novina problema dodatno podstiču njihovu pažnju i zadovoljstvo. Takođe, pitanja su sama po sebi zanimljiva i zahtevaju od dece detektivski rad, a učenje poprima elemente igre, zbog čega su deca u stanju da mu se duže posvete.

3. Znanje se usvaja sa razumevanjem

Zbog toga što prilikom problem solvinga deca zauzimaju proaktivan stav prema učenju, kritički procenjuju činjenice, kreativno ih povezuju i pokušavaju da osmisle pristupe koji će dovesti do rešenja, znanja koja usvoje na ovaj način duže se pamte i lakše upotrebljavaju u realnom životu.

4. Razvija se pozitivan stav prema učenju

Deca uživaju u traganju za rešenjima problema, često mu se veoma posvete, pa čak nastavljaju sa problem solvingom tokom odmora. Zbog svega ovoga učenici više razumeju materiju, ali i razvijaju pozitivan stav prema učenju.

5. Učenici postaju mali istraživači/detektivi

Prilikom rešavanja problema, deca usvajaju sličan pristup koji koriste naučnici tokom istraživanja. Na taj način učenici postaju mali istraživači, što im omogućava da predmet shvate na svebuhvatniji način, za razliku od tradicionalnog pristupa. Jednostavno, učenici imaju utisak da je predmet živ i da mu i oni sami doprinose svojim pristupom.

6. Jačaju kreativnost i fleksibilnost

Problem solving omogućava učenicima da ispituju brojne ideje i tako razvijaju svoju kreativnost. Prilikom reševanja problema, deca predlažu različite pristupe i strategije od kojih su mnoge iznenađujuće i kreativne. Posebno je značajno da sjajne ideje mogu doći i od dece koja se ne smatraju najboljim iz konkretnog predmeta iz koga je problem solving.

7. Stiču se transverzalne veštine

Veštine koje se stiču kroz problem solving lako su prenosive na druge oblasti. Bez obzira na to da li je u pitanju rešavanje problema iz matematike, logike, fizike ili nekog drugog predmeta, opšti pristup moguće je primeniti i na potpuno druge predmete i različite situacije.

8. Razvija se veština komunikacije i timskog rada

Rešavanje problema u grupi kroz komunikaciju i saradnju povećava razumevanje, ali i omogućava lakše kreiranje novih ideja. Jednostavno, kolaborativni rad razvija ključne veštine za akademski i profesionalan uspeh, kakve su učenje, komunikacija i timska saradnja.

9. Koristan način da se usvajaju različita znanja pomoću savremene tehnologije

Problem solving otkriva deci i kako da iskoriste savremene tehnologije u edukativne svrhe. Zahvaljujući modernim gedžetima, učenici mogu rešavati složene probleme iz matematike, logike, fizike i drugih predmeta. Deca na ovaj način prestaju da gledaju na tehnologiju samo kao na izvor zabave, već počinju da je upotrebljavaju konstruktivno i od pasivnih konzumenata postaju kreativni stvaraoci.

10. Gradi se samopouzdanje i ohrabruju introvertna deca

Grupni rad prilikom problem solvinga i mogućnost različitih rešenja predstavljaju dobre načine da se introvertnija i povučenija deca podstaknu da izađu iz svoje zone komfora, ohrabre na saradnju sa drugarima i da steknu potrebno samopouzdanje.

Jednostavno, problem solving omogućava učenicima da:

  • traže informacije;
  • generišu nova znanja;
  • donose odluke.

Zbog svega ovoga, oni razvijaju radoznalost, samostalnost, proaktivnost i izrastaju u učenike sposobne da se čitav život usavršavaju.

Problem solving je sveobuhvatan pristup za obrazovanje dece

Kroz problemske zadatke učenici usvajaju konkretno i konceptualno znanje iz jednog ili više predmeta i veštine koje im omogućavaju da to znanje na pravi način upotrebe.

Zahvaljujući problem solvingu, učenik stiče ključne veštine neophodne za akademski i profesionalan uspeh.

Kreativno razmišljanje (sagledavanje i generisanje novih ideja)
Kritičko razmišljanje (procena, filtriranje i ocenjivanje činjenica)
Produktivno razmišljanje (sinteza kreativnog i kritičkog pristupa)
Kolaboracija i komunikacija (razmena mišljenja i timski rad)

Jednostavno, za razliku od tradicionalnih zadataka i testova koji obično proveravaju samo jednu karakteristiku učenika, kvalitetan problem solving pristup razvija kod učenika višestruku inteligenciju tako što poboljšava sve vidove njihove ličnosti:

Brainfinity kognitivni (donosi nova znanja i veštine);

Brainfinity afektivni (utiče pozitivno na motivaciju, samopouzdanje, emocije);

Brainfinity fizički (razvija različite fizičke veštine);

Brainfinity karakterni (podstiče pozitivne stavove kao što su ljubaznost, empatija, etika).

Problem solving omogućava učenicima da istrajno rade na rešenju problema i samostalno donose odluke, a to su veštine koje će im biti od suštinskog značaja u akademskoj, profesionalnoj, ali i ličnoj sferi.

ZA NASTAVNIKE:
Kako da primenite problem solving u svojoj učionici?

Efikasna strategija za predavanje problem solvinga sastoji se iz dva koraka:

1. definisanje ciljeva (veštine i ideje koje želimo da učenici usvoje);

2. kreiranje instrukcija (aktivnosti koje će dovesti do ispunjenja ciljeva).

Drugim rečima, morate odrediti ŠTA i KAKO da predajete.

Nastavnici koji se odluče za problem solving pristup doneće svojim učenicima brojna znanja i veštine, probudiće njihovo interesovanje za praćenje nastave i pretvoriće ih u posvećene proučavaoce. Organizovanje nastave kroz problem solving zahteva od nastavnika da iskorače iz sopstvene zone komfora, ali će zauzvrat proširiti svoje nastavne kompetencije, postati savremeni predavači i svojim učenicima doneti dragocena znanja koja će ih pratiti čitavog života.

Brainfinity – jedinstveno problem solving takmičenje u regionu

Zbog brojnih potvrđenih benefita koje problem solving pristup donosi u nastavi kreirano je i ovo takmičenje – prvo i jedino tog tipa u regionu. 

Učenici od V do VIII razreda sastavljaju svoje timove, dobijaju zadatke i predlažu najbolja rešenja. Žiri u kom se nalaze najbolji profesori i stručnjaci za obrazovanje ocenjuje rešenja, a najuspešnije ekipe prolaze u finale, gde ih očekuju novi zadaci.